A dental professional wearing safety PPE gear and white lab coat smiling compassionately

Oralno zdravlje kod dece

Život zdravih zuba počinje sa prvim mlečnim zubom. Oralno zdravlje kod dece zavisi od mnogih uticaja i faktora. O njima brinu dečiji stomatolozi - posebna oblast u okviru stomatologije. Dečiji stomatolozi su fokusirani na lečenje usta, grla, i vilica male dece i adolescenata. Važna pitanja ovde uključuju prevenciju karijesa pomoću fluorida u toku detinjstva, lečenje i suočavanje sa karijesom nastalih na mlečnim zubima i promenama položaja zuba.

Izazovi u oralnom zdravlju kod dece
Značajan problem u oralnom zdravlju kod dece je smena denticije između mlečnih i stalnih zuba. Donji centalni sekutići su generalno prvi zubi koji je javljaju kod beba. Oni izbijaju kod novorođenčadi između 6og i 8og meseca starosti, i praćeni su gornjim centralnim sekutićima i gornjim i donjim lateralnim sekutićima od 8og do 12og meseca starosti. Potom se pojavljuju prvi mlečni gornji i donji molari, pre mlečnih očnjaka koji se razvijaju oko 16og meseca starosti. Zubi kod beba se kompletiraju kada se pojave zadnji molari između 20og i 30og meseca starosti novorođenčada.

Stalni zubi počinju da izbijaju negde oko 5 godine. Prilikom tog procesa, korenovi mlečnih zuba se rastapaju prilikom izbijanja stalnih zuba. Ovaj proces se nastavlja sve do rane adolescencije. Mlečni zubi su uglavnom zamenjeni stalnim zubima i to istim redosledom.

Tokom ovog procesa denticije, dečji zubi i dečji stomatolozi se suočavaju sa mnogo izazova. I mlečni i stalni zubi prilikom izbijanja nisu potpuno mineralizovani i stoga su podložni karijesu. Oni zahtevaju veliku pažnju i prevenciju, npr. sa fluoridom. Zbog ovog razloga, stomatolozi preporučuju upotrebu paste za zube sa većom koncetracijom fluorida (1400-1500 ppm) počevši od 6te godine starosti.
Sklonost mladih pacijenata ka zaslađenoj hrani i pićima uglavnom je uzrok nastanka karijesa ranog detinjstva (ECC). Ovi simptomi su detaljno razmotreni u sledećem odeljku. Prekomerno konzumiranje šećera je široko rasprostranjen problem, ne samo kod dece. SZO preporučuje smanjenje dnevnog unosa šećera na 10% ukupnog broja kalorija što odgovara približno 40g dnevno za 6-8 godina starosti¹. Ovo je poseban problem kod dece. Prema kalkulacijama Foodwatch, deca u Nemačkoj su već pojela preporučenu godišnju količinu šećera već pri završetku Avgusta². Poznato je da unešena količina šećera je značajno povezana sa karijes indeksom (DMFT). Za prevenciju karijesa, smanjenje unosa šećera je aspolutno krucijalna.

Dodatni izazov u oralnom zdravlju kod dece i adolescenata su česte promene položaja zuba. Netretirana pomeranja zuba mogu dovesti do različitih problema, kao naprimer:

Poteškoća prilikom jela

Mogućih defekata zuba i trošenje zuba usled preopterećenja i pogrešnog opterećenja određenih zuba, čak i mogućih fraktura zuba.

Slabljenja vilica i njenih muskulatura.

Problema prilikom govora

Problema prilikom oralne nege a samim tim je povećan rizik za nastanak karijesa i gingivitisa.

Međutim izazovi oralnog zdravlja nisu ograničeni na netretirane promene položaja zuba. Kod dece i adolescenata koja imaju ortodontsku terapiju, oralna higijena je najvaznija. Fiksne proteze veoma otežavaju čišćenje određenih delova usne dupllje, zato konvekcionalni proizvodi za oralnu higijenu često nisu dovoljni. Stomatolozi treba da predlože upotrebu specijalizovanih sredstava kao što su:

Specijalne četkice koje su napravljene za čišćenje zuba, proteza i drugih ortodontskih aparata

Interdentalni konac

Nekoliko odgovarajućih interdentalnih četkica za optimalno čišćenje teško dostupnih površina.

Generalno neadekvatna oralna higijena je čest problem kod dece i adolescenata kao posledica nedostatka motivacije, nadzora ili manuelne spretnosti i motoričnih veština. Stomatolozi se ovde suočavaju sa teškim izazovima. Komunikacija sa malim pacijentima je izuzetno važna ali deca nisu mali odrasli ljudi. Za pacijente u ranom detinjstvu, komunikacija sa roditeljima je veoma važna.

¹ Guideline: Sugars intake for adults and children. Geneva: World Health Organization; (2015).

² Foodwatch Pressemitteilung vom 11.08.2020 Kinder Überzuckerungstag

³ Bernabe et al., The Shape of the Dose-Response Relationship between Sugars and Caries in Adults J Dent Res 95, (2016).
Česta Dentalna oboljenja kod Dece
Karijes ranog detinjstva (ECC)

Karijes ranog detinjstva (ECC) je široko rasprostranjena forma karijsa kod mlečnih zuba. Ono je jedno od najčešćih hroničnih oboljena u detinjstvu i predstavlja veoma ozbiljan problem. Poznato je da ECC se javlja kod predškolske dece 5 puta češće od astme i 7 puta češće od teških groznica.⁴

Simptomi ECC se mogu podeliti u 3 različita stepena težine koji su uglavnom bazirani na obrazac nastanka karijes:

ECC TIP 1 : blagi do umereni oblik na prvim molarima

ECC TIP 2 : umereni do teži oblik koji se karakteriše lezijama na gornjim sekutićima

ECC TIP 3 : teži oblik gde su skoro svi mlečni zubi zahvaćeni.

U Nemačkoj se može pretpostaviti da je prevalenca između 10 i 15 procenata⁵. Globalno, kreće se između 3 i 45 procenata⁶.
Postoje mnogo razlićitih uzroka za nastanak ECC. Za razvoj ECC, neophodne su kariogene bakterije koje su naseljene u ustima. Međutim ovo je skoro nemoguće izbeći. Iz tog razloga, moraju se kontrolisati drugi kariogeni faktori, kao što su:

Čest unos zaslađene hrane od strane deteta preko bočice sa cuclom

Često konzumiranje slatkiša kao užina između obroka

Neadekvatna oralna higijena

Neredovno ili nedovoljno snadbevanje fluoridima

Nažalost EEC se češće javlja u socijalno ugroženim porodicama. Ovde je veoma važno da roditelji na vreme budu svesni rizika.
Često naglo napredovanje EEC se završava ekstrakcijom mlečnih zuba. Važno je da se EEC leči ili da mu se suprostavi preventivnim merama u ranoj fazi. Dosta puta karijes ranog detinjstva može samo da se leči pod punom anestezijom zbog broja zahvaćenih zuba i stepena težine oštećenja.
Više informacija o ovoj temi možete pronaći na sledećem webinaru. Pogledajte ovde

Molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH)

Dečja stomatologija se dugi niz godina bavi sa kliničkom slikom MIH-a, poznat isto kao " zubi od krede " i " kackavalj molari. " MIH opisuje sistemsku uzrokovanu hipomineralizaciju jednog do četiri stalnih prvih molara, sa ili bez zahvaćenih sekutića. Stepen težine oboljenja je veoma različit. Može dovesti do upadljive neprozirnosti ili promene boje, čak i do značajnog gubitka gleđi zahvaćenih zuba. Klasifikacija prema Wetzel-u i Reckel-u omogućava kategorizaciju stepena težine ovih simptoma.⁷

1. stepen: Morfologija zuba je očuvana. Pojedinačne promene boja mogu se otkriti na griznim povšinama.
2.stepen: Zahvaćena zubna gleđ je u velikoj meri promenila boju sa žućkastom - braon nijansom i hipomineralizovano područije viri iznad griznih površina. Kod zahvačenih zuba je povećan rizik od loma i osetljivosti gleđi.
3.stepen: Na obolelim zubima mogu se uočiti velike obojene žućkasto - smeđe površine sa dodatnim defektima morfologije krune i izraženim gubitkom gleđi udruženi sa visokim stepenom osetljivosti obolelih zuba.

Wurzburg-ovom konceptu je ponuđena šira klasifikacija. Sastoji se od detaljnog klasifikacijskog indeksa, koji se zove MIH Treatment Need Index (MIH-TIN) na kome se zasniva terapijski koncept. Wuzburg-ski koncept zatvara sve praznine u prethodnih klasifikacijama nudeći stomatolozima ne samo indeks koji se oslanja na defekt supstance kao glavni kriterijum, već takođe uzima u obzir stepen defekta i preosetljivost i daje predloge za lečenje na osnovu njega.⁸

MIH je poremećaj koji je rasprostranjen širom sveta. Predpostavlja se da u celom svetu se javlja u 14.2% ⁹. U Nemačkoj otprilike 10-20% od sve dece i svih adolescenata boluje od molarne incizalne hipomineralizacije¹⁰. MIH je najčešći strukturni poremećaj zuba. Lečenje MIH-a varira. U zavisnosti od stepena težine oboljenja, može se kretati od intezivne profilakse, restaurativnih mera pa čak i do ekstrakcije zuba.

Dijagnoza MIHa ne predstavlja samo stomatologu monumentalni izazov, već je veoma značajna za buduću pacijentovu oralnu negu.

Saznajte više o ovoj temi na ovom webinaru. Pogledajte ovde.

Fluoroza

Za decu predškolskog uzrasta, sistemsko predoziranje fluoridom tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do promena izvan i unutar povrišina gleđi zuba. Ova fluoroza gleđi često se manifestuje u vidu belih i neprozirnih mrlja; nešto ređe se javljaju žućkasto-braon promene na gleđi zuba. Promene gleđi zuba usled fluoroze karakterišu simetrične tačke ili pruge sa nejasnim ivicama ¹¹. Međutim ove promene nemaju značaj u funkcionisanju i zdravlju zuba. Fluoroza se može javiti od rođenja do 6 do 8 godine. Čini se da je period od 6og do 24og meseca veoma kritičan za nastanak fluoroze na prednjim zubima ¹². Postoji povećan rizik za nastanak fluoroze posebno uz istovremenu upotrebu tableta sa fluoridom, fluorisane kuhinjske soli, povećane količine fluorida u pijaćoj vodi i gutanja pasti za zube sa fluoridom.

Što se tiče prevalence fluoroze, brojke se bitno razlikuju širom sveta. Veoma važan aspekt u pojavi fluoroze gleđi kod dece iz relevantnih područja je stepen fluorizacije pijaćih voda. U literaturi je sažeto prikazana prevalenca od 16.7% do 32.2% fluoroze širom sveta ¹³. U Nemačkoj je incidencija fluoroze mnogo ređa. Devedesetih godina prošlog veka bila je 5.4% kod dece uzrasta 3 do 17 godina ¹¹. Navodno se mislilo da povećanje profilaktičkih mera preparatima koji sadrže fluoride i proizvodima za oralnu higijenu može da poveća učestalost fluoroze. Međutim to nije bilo tačno. Prema naučnoj studiji iz 2000 godina, prevalenca fluoroze kod 15-godišnjih Nemačkih adolescenata je još bila u rasponu od 4.9% do 6.1% ¹⁵.

4 https://www.bzaek.de/fileadmin/PDFs/presse/pk/140207/ECC_Konzept.pdf

5 Splieth et al.: Orale Gesundheit im Kleinkindalter. Präv Gesundheitsf 4, 119–123, (2009).

6 Borutta et al. Explanatory Model of Early Childhood Caries. Oralprophylaxe & Kinderzahnheilkunde 32, 58-63, (2010).

7 Wetzel WE, Reckel U: Fehlstrukturierte Sechsjahrmolaren nehmen zu – eine Umfrage. Zahnärztl Mitt 81, 650–651, (1991).

8 Bekes et al. Das Würzburger MIH-Konzept: Teil 1. Der MIH-Treatment Need Index (MIH-TNI). Oralprophylaxe & Kinderzahnheilkunde 8 38, 4, 165-169 ( 2016); Steffen et al.The Würzburg MIH concept: the MIH treatment need index (MIH TNI). Eur Arch Paediatr Dent 18, 355–361 (2017).

9 Zhao D, Dong B, Yu D, Ren Q, Sun Y: The prevalence of molar incisor hypomineralization: evidence from 70 studies. Int J Paediatr Dent (2017).

10 Petrou et al.:Prevalence of molar-incisor-hypomineralisation among school children in four German cities. Int J Paediatr Dent 24 (6), 434–440 (2014).

11 Meyer-Lueckel et al., Effects of fluoride tablets on caries and fluorosis occurrence among 6- to 9-year olds using fluoridated salt. Community Dent Oral Epidemiol, 38: 315–323 (2010).

12 Hong et al. Timing of fluoride intake in relation to development of fluorosis on maxillary central incisors; Community Dent Oral Epidemiol 34: 299-309 (2006).

13 Khan et al. Global trends in dental fluorosis from 1980 to 2000: a systematic review. Journal of the South African Dental Association, 60(10):418-421 (2005).

14 Schmalz et al. Entwicklungsbedingte Schmelzveränderungen bei niedriger Fluoridkonzentration des Trinkwassers. Dtsch Zahnärztl Z;48:629–633, (1993).

15 Pieper et al., Fluoroseprävelenz bei 15-Jährigen in drei Regionen mit unterschiedlichen Prophylaxeprogrammen. Dtsch Zahnärztl Z; 63, 16–29, (2008).
Prevencija, Zaštita i Lečenje

U jesen 2018, objavljene su nove preporuke o upotrebi pasti za zube sa fluoridom za (malu) decu. Kao rezultat ove preporuke, fluoridna pasta za zube sa 1000 ppm treba da se koristi dva puta dnevno u količini veličine zrna pirinča od momenta izbijanja prvog mlečnog zuba sve do druge godine, a posle toga u količini veličine graška. Alternativno, do druge godine može da se koristi fluoridna pasta za zube sa 500ppm dva puta dnevno i to u količine veličine graška. Sledeća tabela daje pregled novih preporuka.