Dentinska preosetljivost je uzrokovana eksponiranim slojem dentina zuba. Normalno, meki dentin je zaštićen ili cementom i strukturama oko korena ili tvrdim tkivom gleđi krunice. Dentin ima tubule, ili sužene kanaliće, koji se pružaju do pulpe zuba, gde su smeštena nervna vlakna. Kada spoljašnji stimulansi dostignu do tubula, oni stimulišu nervna vlakna i registruju bol.
Glavni uzrok nastanka eksponiranog dentina je recesija gingive. Kada se povuku desni, ostavljaju ogolićeni vrat zuba gde je dentin jedino zaštićen tankim slojem cementa koji se lako uklanja.
Gubitak gleđi takodje može da dovode do dentinske hiperosetljivosti kada je kompletan sloj gleđi koji štiti dentin uklonjen zbog erozije, abrazije ili atricije.
Bol zbog preosetljivost dentina može biti izazvan brojnim spoljašnjim stimulansima. Uobičajeni trigeri su:
- Topla, hladna, kisela hrana ili pića.
- Hladan vazduh.
- Dodiri, npr. prilikom pranja zuba ili grebanja preko eksponirane površine dentina.
Preosetljivost dentina je uobičajena ali nedovoljno prijavljena, tako da je veoma teško izmeriti njenju incidencu. Međutim studije pokazuju da njenja prevalenca može biti preko 60%. Dok se rizik eksponiranog dentina povećava godinama, dentinska preosetljivost dostiže vrhunac obično između 30 i 40 godine života kada se tubuli prirondim putem mogu zatvoriti.